Титул самодержца (автократора) в Сербии и России: два пути развития византийского наследия

Бесплатный доступ

Титул автократора впервые появился в Ромейском царстве (Византии). В переводе «самодержец» он был заимствован правителями славянских государств, опиравшимися на традицию Ромейской империи. Обращаясь прежде всего к опубликованной в 1935 г. незаменимой работе Георгия Острогорского «Автократор и самодержец», автор исследовала схожие и различные черты в развитии титула самодержца и идеи самодержавия в Сербии и России. Рассмотрено три этапа, из которых первые два более подробно: начало употребления титула; развитие титула и идейное значение; расхождение путей в использовании титула в Сербии и России. И там, и здесь на первом этапе, перед принятием титула, очевидно усиление фактической силы государства, так и улучшение его положения в ряду других православных христианских стран. На втором этапе обнаруживается заметное отличие: сербские короли пользовались титулом самодержца, но со времени венчания Стефана Душана на царство в 1346 г. титул больше не употреблялся; лишь после падения Сербского царства в 1371 г. правители Сербии стали снова пользоваться указанным титулом. В России же наоборот, со времени венчания Ивана IV царем титул самодержца употреблялся часто. Как будто бы в Сербии титул самодержца прежде всего служил для того, чтобы подчеркивать независимость там, где она требовала очевидного доказательства, а российские правители, наоборот, называли себя самодержцами, только заслужив этот титул укреплением реальной силы государства. На третьем этапе оба государства отошли от ромейского образца. В России с времени Петра Великого произошел поворот к западным ценностям; развитие же сербского государства было прервано переходом под власть Османской империи.

Еще

Византия (ромейское царство), Россия, самодержавие, сербия, средневековое право, титул, автократор, самодержец

Короткий адрес: https://sciup.org/14972249

IDR: 14972249   |   DOI: 10.15688/jvolsu4.2017.5.16

Список литературы Титул самодержца (автократора) в Сербии и России: два пути развития византийского наследия

  • Агеева, О. Г. Титул «император» и понятие «империя» в России в первой четверти XVIII века/О. Г. Агеева//Мир истории. -1999. -Вып. 5. -Электрон. мультимедийные дан. -Режим доступа: http://www.historia.ru/1999/05/ageyeva.htm (дата обращения: 14.07.2017.) -Загл. с экрана.
  • Альшиц, Д. Н. Начало самодержавия в России: Государство Ивана Грозного/Д. Н. Альшиц. -Л.: АН СССР: Наука, 1988. -245 с.
  • Боханов, А. Н. Самодержавие: Идея царской власти/А. Н. Боханов. -М.: Русское слово, 2002. -352 с.
  • Бурсон, А. Е. Чин поставления на великое княжение Дмитрия-внука и проблема византийского идейно-политического наследия в конце XV -начале XVI в./А. Е. Бурсон//Византийский временник. -1997. -Т. 57. -С. 110-129.
  • Бычкова, М. Е. Московские самодержцы. История возведения на престол. Обряды и регалии./М. Е. Бычкова. -М.: ГИКМЗ «Московский кремль», 1995. -72 с.
  • Бычкова, М. Е. Судебник 1497 г. и чин поставления на великое княжество 1498 г.: идея власти государя/М. Е. Бычкова//Русско-литовская знать XV-XVII вв. Источниковедение. Генеалогия. Геральдика. -М.: Литагент «ЦГИ», 2015. -С. 211-223.
  • Верховская, Е. А. Характеристика самодержца в предисловиях и послесловиях московских печатных книг второй половины XVII века/Е. А. Верховская//Коломенское: материалы и исследования. Вып. 9. -М.: МГОМЗ, 2007. -С. 31-40.
  • Гребенюк, В. П. «Самодержец» и «господин» великий московский князь Василий Дмитриевич/В. П. Гребенюк//Слово и культура: сб. ст. памяти Н. И.Толстого/под ред. Т. А. Агапкиной. -М.: РАН: Индрик, 1998. -Т. 2. -С. 311-320.
  • Дьяконов, М. А. Очерки общественнаго и государственнаго строя древней Руси/М. А. Дьяконов. -СПб.: Право, 1908. -511 с.
  • Ермолаев, И. П. Становление российского самодержавия: Истоки и условия его формирования: взгляд на проблему/И. П. Ермолаев. -Казань: Изд-во Казан. ун-та, 2004. -392 с.
  • Зимин, А. А. Россия на пороге нового времени: (Очерки политической истории России первой трети XVI в.)/А. А. Зимин. -М.: Мысль, 1972. -454 с.
  • Зимин, А. А. Россия на рубеже XV-XVI столетий (очерки социально-политической истории)/А. А. Зимин. -М.: Мысль, 1982. -333 с.
  • Идея Рима в Москве. XV-XVI вв.: Источники по истории русской общественной мысли. L'idea di Roma a Mosca. Secoli XV-XVI: Fonti per la storia del pensiero sociale russo/под ред. П. Каталано, В. Т. Пашуто; подг. Н. В. Синицына, Я. Н. Щапов. -Roma: Herder, 1989/1993. -LXXXVII, 448 р.
  • Каждан, А. П. Византийская культура (X-XII вв.)/А. П. Каждан. -СПб.: Алетейя, 2006. -281 с.
  • Калугин, В. В. «Православное истинное христианское самодержавство» Ивана Грозного»: (Харизматическое понимание царской власти в русской литературе XVI в.)/В. В. Калугин//Русская литература и религия: сб. науч. тр./под ред. Р. Грюбеля, В. Одинокова. -Новосибирск: Наука, 1997. -С. 9-41.
  • Ключевский, В. О. Боярская дума древней Руси/В. О. Ключевский. -М.: Синодальная типография, 1902. -547 с.
  • Кобрин, В. Б. Власть и собственность в средневековой России/В. Б. Кобрин. -М.: Мысль, 1985. -280 с.
  • Кобрин, В. Б. Иван Грозный/В. Б. Кобрин. -М.: Московский рабочий, 1989. -175 с.
  • Кобрин, В. Б. Становление деспотического самодержавия в средневековой Руси (к постановке проблемы)/В. Б. Кобрин, А. Л. Юрганов//История СССР. -1991. -№ 4. -С. 54-64.
  • Комочев, Н. А. К истории царского титула XVI в.: эпитет «самодержец»/Н. А. Комочев//Дни аспирантуры РГГУ/под ред. Д. П. Бака. -М.: РГГУ, 2011. -Вып. 5. -С. 120-126.
  • Лаврентьевская летопись//Полное собрание русских летописей. -Л.: Изд-во АН СССР, 1926. -Т. 1, вып. 1. -VIII с., 286 стб.
  • Лурье, Я. С. Переписка Ивана Грозного с Андреем Курбским/Я. С. Лурье, Ю. Д. Рыков. -Л.: Наука, 1979. -433 с.
  • Манько, А. В. Российская монархия: символика и атрибуты/А. В. Манько. -М.: Вече, 2005. -350 с.
  • Медведев, И. П. Правовая культура Византийской империи/И. П. Медведев. -СПб.: Алетейя, 2001. -576 с.
  • Медушевская, Н. Ф. Эволюция царя-самодержца в русской правовой мысли/Н. Ф. Медушевская//Проблемы развития государства и права в современном российском обществе: сб. науч. ст./под ред. В. П. Малахова, К. Е. Сигалова. -М.: МУ МВД России, 2007. -Вып. 8. -С. 275-291.
  • Никольский, Н. М. История русской церкви/Н. М. Никольский. -М.: АСТ, 2004. -605 с.
  • Памятники древнерусского каноническаго права//Русская историческая библиотека, издаваемая Археографическою комиссией. -СПб.: Археографическая комиссия, 1880. -Т. 6. Ч. 1: Памятники XI-XV вв. -XX с., 930, 316 стб., 70 с. (Пагинац. особ.)
  • Пирлинг, П. Россия и Востокъ: Царское бракосочетание в Ватикане, Иванъ III и София Палеологъ/П. Пирлинг. -СПб.: Изд. А.С. Суворина, 1892. -235 с.
  • Плюханова, М. Б. Сюжеты и символы Московского царства/М. Б. Плюханова. -СПб.: Акрополь, 1995. -336 с.
  • Поляковская, М. А. Византийский дворцовый церемониал XIV в.: «Театр власти»/М. А. Поляковская. -Екатеринбург: Изд-во Урал. ун-та, 2011. -334 с.
  • Рожков, Н. А. Происхождение самодержавия въ России/Н. А. Рожков. -М.: Товарищество типографии А. И. Мамонтова, 1906. -215 с.
  • Савва, В. И. Московские цари и византийские василевсы. К вопросу о влиянии Византии на образование идеи царской власти московских государей/В. И. Савва. -Харьков: Тип. и Лит. М. Зильберберг и С-вья, 1901. -400 с.
  • Самарин, А. Ю. Киевский «Синопсис» о Всея России первейшем самодержце/А. Ю. Самарин//Историк: Журнал об актуальном прошлом. -2015. -№ 6. -С. 34-37.
  • Синицына, Н. В. Третий Рим: Истоки и эволюция русской средневековой концепции (XV-XVI вв.)/Н. В. Синицына. -М.: Индрик, 1998. -415 с.
  • Скрынников, Р. Иван III/Р. Скрынников. -М.: Транзиткнига, 2006. -288 с.
  • Собрание государственных грамот и договоров, хранящихся в Государственной коллегии иностранных дел. -М.: Тип. Селивановского, 1819. -Ч. 2. -612 с.
  • Сперанский, М. М. Руководство к познанию законов/М. М. Сперанский. -СПб.: Тип. Втор. Отд. Имп. Величества Канцелярии, 1845. -170 с.
  • Стоглав: Текст. Словоуказатель. -М.; СПб.: Ин-т рос. истории РАН: Центр гуманитарных инициатив, 2015. -320 с.
  • Стремоухов, Д. Н. Москва -Третий Рим: источник доктрины: пер. с англ./Д. Н. Стремоухов//Из истории русской культуры/под ред. А. Ф. Литвиной, Ф. Б. Успенского. -М.: Языки славянской культуры, 2002. -Т. II, кн. 1: Киевская и Московская Русь. -С. 425-441.
  • Тавлинов, С. В. Становление Российской государственности: истоки самодержавной власти и геополитика. IX -начало XX в./С. В. Тавлинов. -М.: Экон-Информ, 2015. -123 с.
  • Тимошина, Е. В. Теория «Третьего Рима» в сочинениях «Филофеева цикла»/Е. В. Тимошина//Правоведение. -2005. -№ 4. -С. 181-208.
  • Тихонюк, И. А. «Изложение Пасхалии» московского митрополита Зосимы/Тихонюк, И. А.//Исследования по источниковедению истории СССР, XIII-XVIII вв.: сб. ст./под ред. В. И. Буганова. -М.: АН СССР: Ин-т истории СССР, 1986. -С. 45-61.
  • Тихонюк, И. А. Чин поставления Дмитрия внука//Русский феодальный архив XIV -первой трети XVI века/под ред. В. И. Буганова. -М.: АН СССР: Ин-т истории СССР, 1987. -Вып. 3. -С. 459-696.
  • Ульянов, О. Г. О времени зарождения на Руси концепции «Москва -Третий Рим» («Donatio Constantini Magni» и «Повесть о белом клобуке»)/О. Г. Ульянов//Терминология исторической науки. Историописание/под ред. М. С. Бобковой, С. Г. Мереминского. -М.: Ин-т всеобщей истории РАН, 2010. -С. 196-214.
  • Успенский, Ф. И. Брак царя Ивана Васильевича III с Софией Палеолог/Ф. И. Успенский//Исторический вестник. -1887. -Т. 30. -С. 680-693.
  • Успенский, Б. А. Царь и патриарх: Харизма власти в России: (Византийская модель и ее русское переосмысление)/Б. А. Успенский. -М.: Школа «Языки русской культуры», 1998. -680 с.
  • Успенский, Б. А. Царь и император: Помазание на царство и семантика монарших титулов/Б. А. Успенский. -М.: Школа «Языки русской культуры», 2000. -140 с.
  • Успенский, Б. А. Поставление на царство в русской и византийской традициях/Б. А. Успенский//Православное учение о церковных таинствах: V Междунар. богослов. конф. Русской Православной Церкви, г. Москва, 13-16 нояб. 2007 г. -М.: Синодальная библейско-богословская комиссия, 2009. -Т. 3. -С. 416-440.
  • Успенский, Б. А. Отзвуки концепции «Москва -Третий Рим» в идеологии Петра Первого: (К проблеме средневековой традиции в культуре барокко)/Б. А. Успенский, М. Ю. Лотман//Культурное наследие Древней Руси. Истоки. Становление. Традиции/под ред. В. Г. Базанова. -М.: АН СССР, 1976. -С. 236-249.
  • Устрялов, Н. Сказания Князя Курбскаго/Н. Устрялов. -СПб.: Тип. Имп. Акад. Наук, 1868. -460 с.
  • Филюшкин, А. И. Титулы русских государей/А. И. Филюшкин. -М.; СПб.: Альянс-Архео, 2006. -256 с.
  • Хорошкевич, А. Л. Русское государство в системе международных отношений конца XV -начала XVI в./А. Л. Хорошкевич. -М.: Наука, 1980. -295 с.
  • Хорошкевич, А. Л. Символы русской государственности/А. Л. Хорошкевич. -М.: Изд-во Моск. ун-та, 1993. -96 с.
  • Шмидт, С. О. Становление российского самодержавства/С. О. Шмидт. -М.: Мысль, 1973. -359 с.
  • Юрганов, А. Л. Категории русской средневековой культуры/А. Л. Юрганов. -М.: МИРОС, 1998. -448 с.
  • Благојевић, М. Византијска хијерархија владара у светлости српских извора/М. Благојевић//Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. -Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004. -С. 247-275.
  • Благојевић, М. Српска државност у средњем веку/М. Благојевић. -Београд: Српска књижевна задруга, 2011. -429 с.
  • Бојовић, Б. И. Краљевство и светост: политичка филозофија средњовековне Србије/Б. И. Бојовић. -Београд: Службени лист СРЈ, 1999. -414 с.
  • Бојовић, Б. И. Византија, Балкан, Европа: Припадност и оностраност/Б. И. Бојовић. -Београд: Службени гласник, 2014. -436 с.
  • Бубало, Ђ. Писана реч у српском средњем веку: Значај и употреба писаних докумената у средњовековном српском друштву/Ђ. Бубало. -Београд: Стубови културе, 2009. -358 с.
  • Бубало, Ђ. Српска земља и поморска у доба владавине Немањића, књига I: Од Сабора у Расу до Сабора у Дежеву/Ђ. Бубало. -Београд: Филип Вишњић, 2016. -257 с.
  • Грчке повеље српских владара/прир. А. Соловјев, В. Мошин. -Београд: СКА, 1936. -CXXXII, 537 c.
  • Динић, М. Душанова царска титула у очима савременика/М. Динић//Из српске историје средњега века. -Београд: Equilibrium, 2003. -С. 187-212.
  • Законски споменици српских држава средњега века/прир. С. Новаковић. -Београд: СКА, 1912. -XLII, 912 с.
  • Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника/прир. В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик. -Београд: Историјски институт, 2011. -Књ. I: 1186-1321. -652 с.
  • Калић, Ј. Борбе и тековине великог жупана Стефана Немање/Ј. Калић//Историја српског народа, прва књига: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371)/прир. С. Ћирковић. -Београд: Српска књижевна задруга, 2000. -С. 251-262.
  • Коматина, И. Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века/И. Коматина. -Београд: Историјски ин-т, 2016. -447 с.
  • Константин Филозоф. Повест о словима (Сказаније о писменех): изводи -Житије деспота Стефана Лазаревића/Константин Филозоф. -Београд: Просвета: Српска књижевна задруга, 1989. -161 с.
  • Максимовић, Љ. Краљ Драгутин у очима Византинаца/Љ. Максимовић//Рачански зборник/Научни скуп: Краљ Драгутин у историји и уметности; прир. Д. Давидов. -Бајина Башта: Фондација Рачанска баштина, 1998. -Књ. -С. 97-104.
  • Марјановић-Душанић, С. Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века/С. Марјановић-Душанић. -Београд: САНУ, 1994. -220, 21 с.
  • Марјановић-Душанић, С. Владарска идеологија Немањића: Дипломатичка студија/С. Марјановић-Душанић. -Београд: Српска књижевна задруга: Свети архијерејски синод Српске православне цркве: Clio, 1997. -350 с.
  • Марјановић-Душанић, С. Свети краљ/С. Марјановић-Душанић. -Београд: Clio, 2007. -665 с.
  • Михаљчић, Р. Владарске титуле обласних господара/Р. Михаљчић. -Београд: Српска школска књига: Knowledge, 2001. -318 c.
  • Острогорски, Г. Автократор и самодржац/Г. Острогорски//Глас Српске краљевске академије. -Београд, 1935. -Т. CLXIV, други разред, Књ. 84. -С. 95-187.
  • Острогорски, Г. Автократор и самодржац/Г. Острогорски//Сабрана дела. -Београд: Просвета, 1970. -Књ. 4: Византија и Словени. -С. 281-364.
  • Острогорски, Г. Византијски систем хијерархије држава/Г. Острогорски//Сабрана дела. -Београд: Просвета, 1970. -Књ. 5: О веровањима и схватањима Византинаца. -С. 238-262.
  • Острогорски, Г. Византијски цар и светски хијерархијски поредак/Г. Острогорски//Сабрана дела. -Београд: Просвета, 1970. -Књ. 5: О веровањима и схватањима Византинаца. -С. 263-277.
  • Острогорски, Г. Обреди крунисања из књиге о церемонијама/Г. Острогорски, Е. Штајн//Сабрана дела. -Београд: Просвета, 1970. -Књ. 5: О веровањима и схватањима Византинаца. -С. 278-317.
  • Острогорски, Г. О царевом миропомазању и подизању на штит у позновизантијском церемонијалу/Г. Острогорски//Сабрана дела. -Београд: Просвета, 1970. -Књ. 5: О веровањима и схватањима Византинаца. -С. 318-329.
  • Пириватрић, С. Манојло I Комнин, «царски сан» и «самодршци области српског престола»/С. Пириватрић//Зборник радова Византолошког института. -2011. -Т. XLVIII. -C. 89-118.
  • Свети Сава. Сабрани списи/прир. Д. Богдановић. -Београд: Просвета -Српска књижевна задруга, 1986. -213 с.
  • Соловјев, А. В. Законодавство Стефана Душана, цара Срба и Грка/А. В. Соловјев. -Скопље: Скопско научно друштво, 1928. -250 с.
  • Соловјев, А. В. Пребегар у Брскову/А. В. Соловјев//Југословенски историјски часопис. -1937. -№ 3. -С. 270-275.
  • Станковић, В. Природа византијског утицаја у Србији (крај ХI века -крај ХIII века): стварност -политика -идеологија/В. Станковић//Путовања кроз Византију. -Београд: Службени гласник, 2014. -С. 279-297.
  • Станојевић, С. Студије о српској дипломатици II: Интитулација/С. Станојевић//Глас СКА. -1913. -Т. 92. -С. 110-162.
  • Станојевић, С. Студије о српској дипломатици ХIII: Потпис/С. Станојевић//Глас СКА. -1923. -Т. 106. -С. 22-49.
  • Стефан Првовенчани. Сабрани списи/Стефан Првовенчани; прир. Љ. Јухас-Георгиевска. -Београд: Просвета -Српска књижевна задруга, 1988. -201 с.
  • Тарановски, Т. Историја српског права у Немањићкој држави/Т. Тарановски. -Београд: Службени лист СРЈ, 1996. -805 с.
  • Трифуновић, Ђ. Запис старца Симеона у Вукановом јеванђељу: Издање текста/Ђ. Трифуновић//Са светогорских извора. -Београд: Службени лист СЦГ, 2004. -С. 65-88.
  • Ћирковић, С. Сусрети великих цивилизација око 1300. Исток и Запад у југоисточној Европи/С. Ћирковић//Работници, војници, духовници: друштва средњовековног Балкана. -Београд: Equilibrium, 1997. -С. 369-376.
  • Ћирковић, С. Краљ Стефан Драгутин/С. Ћирковић//Рачански зборник: Научни скуп: Краљ Драгутин у историји и уметности/прир. Д. Давидов. -Бајина Башта: Фондација Рачанска баштина, 1998. -Књ. 3. -С. 11-20.
  • Ћирковић, С. Унутрашње и спољне кризе у време Немањиних наследника/С. Ћирковић//Историја српског народа/прир. С. Ћирковић. -Београд: Српска књижевна задруга, 2000. -Књ. 1: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371). -С. 263-272.
  • Ферјанчић, Б. Византија и Јужни Словени/Б. Ферјанчић. -Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1966. -119 с.
  • Ферјанчић, Б. Одбрана Немањиног наслеђа -Србија постаје краљевина/Б. Ферјанчић//Историја српског народа/прир. С. Ћирковић. -Београд: Српска књижевна задруга, 2000. -Књ. 1: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371).-С. 297-314.
  • Чремошник, Г. Студије из српске палеографије и дипломатике/Г. Чремошник//Гласник Скопског научног друштва. -1940. -Т. XXI. -С. 1-19.
  • Ahrweiler, H. L'idéologie politique de l'Empire byzantin/H. Ahrweiler. -Paris: Pr. univers. de France, 1975. -159 p.
  • Dagron, G. Emperor and Priest: The Imperial Office in Byzantium/G. Dagron; translat. by J. Birrell. -Cambridge: Cambr. Univ. Press, 2003. -337 р.
  • Dölger, F. Facsimiles byzantinischer Kaiserurkunden/F. Dölger. -München: Mittel-und neugriechisches Seminar der Universität München, 1931. -68, 25 S.
  • Dölger, F. Das byzantinische Mitkaisertum in den Urkunden/F. Dölger//Byzantinische Diplomatik: 20. Aufsätze zum Urkundenwesen der Byzantiner, Speyer a/Rhein: Buch-Kunstverlag Ettal, 1956. -S. 102-129.
  • Featherstone, J. Emperor and Court/J. Featherstone//The Oxford Handbook of Byzantine Studies/ed. by E. Jeffreys, J. Haldon, R. Cormack. -Oxford: Oxford University Press, 2008. -P. 505-517.
  • Kaldellis, А. The Byzantine Republic: People and Power in New Rome/A. Kaldellis. -Cambridge; Massachusets and London, England: Harvard University Press, 2015. -290 р.
  • Liddell, H. G., Scott, R. A Greek-English Lexicon (revised by sir Henry Stuart Jones)/H. G. Liddell, R. Scott. -Oxford: Clarendon Press, 1996. -2041, 320 р.
  • Maksimović, Lj. Das Kanzleiwesen der serbischen Herrscher/Lj. Maksimović//Kanzleiwesen und Kanzleisprachen im östlichen Europa/hsg. v. C. Hannick. -Köln; Weimar; Wien: Böhlau, 1999. -S. 25-54.
  • Maksimović, Lj. La Serbie et les contrées voisines avant et après la IVe croisade/Lj. Maksimović//Urbs Capta: The Fourth Crusade and its Consequences/La IVe Croisade et ses conséquences/ed. by A. Laiou. -Paris: Lethielleux, 2005. -P. 269-282.
  • Marjanović-Dušanić, S. Patterns of Martyrial Sanctity in the Royal Ideology of Medieval Serbia: Continuity and Change/S. Marjanović-Dušanić//Balcanica. -2006. -Vol. 37. -Р. 69-79.
  • Monumenta Serbica: spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii/ed. F. Miklosich. -Vienna: G. Braumüller, 1858. -580 р.
  • Obolensky, D. The Byzantine Commonwealth: Eastern Europe 500-1453/D. Obolensky. -New York; Washington: Praeger Publishers, 1971. -445 p.
  • The Oxford Dictionary of Byzantium/еd. by A. P. Kazhdan. -New York; Oxford: Oxford Univer. Press, 1991. -Vol. 1. -728 р.
  • Raybaud, L. P. Le gouvernement et l'administration centrale de l'Empire byzantin sour les premiers Paléologues (1258-1354)/L. P. Raybaud. -Paris: Editions Sirey, 1968. -294 p.
  • Treadgold, W. A History of the Byzantine State and Society/W. Treadgold. -Stanford: Stanford University Press, 1997. -1020 р.
  • Treadgold, W. The Persistence of Byzantium/W. Treadgold//The Willson Quarterly. -1998. -Autumn. -Р. 66-91.
  • Život, Sv. Symeona od Krále ŠtÈpána. Z rukopisu XIII. Století/Sv. Život; vyd. P. J. Šafarík. -Praha: B. Tempský, 1868. -30 s.
Еще
Статья научная